Iako su to bi­la mno­go sreć­ni­ja vre­me­na ka­da su oni po­či­nja­li pu­bli­ka je bi­la želj­na kon­ce­ra­ta, fe­sti­va­la, dru­že­nja. Je­di­na pri­li­ka da uživaš u mi­zi­ci ko­ju vo­liš bio je kon­cert, dok da­nas in­ter­net uzi­ma „ko­ru hle­ba” ha­la­ma, sta­di­o­ni­ma i dvo­ra­na­ma. Iako pam­te i bo­lja vre­me­na No­vi fo­si­li ima­ju re­cept ka­ko op­sta­ti sko­ro pet de­ce­ni­ja. Bend je oform­ljen da­le­ke 1969, ali je nji­hov ve­ći uspjeh do­šao tek 1976. Do­sad su ob­ja­vi­li pre­ko 20 stu­dij­skih al­bu­ma, ali ih publi­ka u re­gi­o­nu i te ka­ko pam­ti. Ne­dav­no su No­vi fo­si­li na­stu­pi­li sa no­vom-sta­rom pje­va­či­com Sa­njom Do­ležal na her­ceg­nov­skom fe­sti­va­lu.
Pr­vi put ste uče­stvo­va­li na Sun­ča­nim ska­la­ma i ka­kve uti­ske no­si­te iz Cr­ne Go­re?
Zec: Sun­ča­ne ska­le su bi­le ide­al­na pri­li­ka da ob­ja­sni­mo ne­ke stva­ri. Ra­di­mo, stva­ra­mo. Ima­mo po­ja­ča­nu eki­pu, još šest mla­đih pje­va­ča. Da se pred­sta­vi­mo pu­bli­ci i da vi­de dru­gi iz re­gi­o­na da smo ži­vi, da smo zdra­vi, sprem­ni za sa­rad­nju i no­ve kon­cer­te.
Sa­nja Do­le­žal: Mo­ram re­ći vr­lo po­zi­tiv­ne. Ina­če, ovo je sto i pr­vi put da smo mi u Cr­noj Go­ri. Pu­no kon­ce­ra­ta smo ra­ni­je ra­di­li ov­dje. Pri­je dvi­je go­di­ne smo svi­ra­li u Pe­trov­cu za No­vu go­di­nu, dva pu­ta bi­li u Bu­dvi.
Ka­ko je na­sta­la pje­sma sa ko­jom ste se pred­sta­vi­li na fe­sti­val, i o če­mu za­pra­vo go­vo­ri?
Sa­nja Do­le­žal: To je jed­na li­je­pa lju­bav­na pri­ča ko­ja go­vo­ri o lju­ba­vi u naj­ljep­šim go­di­na­ma. Zo­ve se „Emo­tiv­na pri­jet­nja”. Zec je na­pi­sao pje­smu i pi­tao me ako mi se svi­đa da je za­jed­no sni­mi­mo kao du­et. Zec zad­njih go­di­na pu­no du­e­ta je na­pra­vio sa svo­jim dra­gim ko­le­ga­ma, i kad sam ču­la pje­smu re­kla sam mo­že, jer to je ona pra­va pje­sma ka­kve No­vi fo­si­li pje­va­ju go­di­na­ma.
Da li ste sni­mi­li spot za pje­smu?
Sa­nja: Da, od­mah na­kon smi­mlje­ne pje­sme, sni­mi­li smo i pre­di­van spot. Pje­sma se vr­ti na svim sta­ni­ca­ma, na ne­kim top li­sta­ma je vr­lo vi­so­ko pla­si­ra­na, ta­ko da smo sreć­ni, jer du­go ni­smo bi­li u stu­di­ju.
Šta mi­sli­te o mu­zi­ci da­nas?
Sa­nja: Vo­lim re­ći da sva­ko vri­je­me no­si svo­je, i ne bi di­je­li­la na ono što je bi­lo ne­kad. U sva­kom vre­me­nu po­sto­je mla­di, kva­li­tet­ni lju­di. Da­kle ovi ko­ji su uspje­li odo­lje­ti tom iza­zo­vu vre­me­na, kao što je gru­pa No­vi fo­si­li za­hva­lju­ju­ći pje­sma­ma. Isto ta­ko do­la­ze ne­ka no­va ime­na i tre­ba im da­ti šan­su. Ja­ko pu­no lju­di da­nas ka­že da je pri­je bi­lo bo­lje, kva­li­tet­ni­je. Pa je­ste, mi smo ima­li svoj mu­zič­ki pra­vac. Da­nas su ne­ka dru­ga vre­me­na, ali ne mo­že­mo za­to re­ći da su lo­ši­ja. Ka­da su Bitlsi kre­nu­li svi su plju­va­li po nji­ma, a svje­do­ci smo da su oni ne­pri­ko­snove­ni i dan da­nas.
Ka­kva je si­tu­a­ci­ja na hr­vat­skoj mu­zič­koj sce­ni?
Zec: Na za­gre­bač­koj sce­ni po­sto­ji to­li­ko gru­pa, to­li­ko do­brih mla­dih auto­ra, do­brih pro­du­ce­na­ta, pje­va­ča, mu­zi­ča­ra, ali ova­kvih fe­sti­val kod nas fa­li. Tre­bao bi je­dan jak fe­stival gdje bi se pred­sta­vi­li is­klju­či­vo mla­di. Evo mi smo du­go na sce­ni i zna­mo da ni­je jed­no­stav­no iza­ći na bi­nu i za­pje­va­ti, ni­je jed­no­stav­no na­ći toj pje­smi put do pu­bli­ke, i još je te­že na­kon sve­ga osta­ti i tra­ja­ti. Pre­ma to­me ja za­i­sta tvr­dim da i ti mla­di lju­di tre­ba­ju da na­đu svo­je mje­sto pod sun­cem.
Ima­te li ne­ku neo­stva­re­nu mu­zič­ku že­lju?
Sa­nja: Vo­lje­la bih da sam ot­pje­va­la Yestr­day.
Zec: Me­ni je žao što ni­sam član gru­pe Igls.Oni su tu mo­ja ge­ne­ra­ci­ja. Sko­ro su mi za ro­đen­dan po­klo­ni­li maj­cu na ko­joj pi­še Ja svi­ram u Iglsi­ma ta­ko da to no­sim ta­ko po­no­sno. Ne­ma kon­cer­ta na ko­ji ni­sam bio i vo­lio bih ta­ko za­vr­ši­ti ka­ri­je­ru kao što oni za­vr­ša­va­ju. Oni su sad već na de­ve­toj opro­štaj­noj tur­ne­ji.
VI.R.